Bajaga i Instruktori
Donji grad, Kalemegdan, Beograd
22. jun 2013.
23. jun 2013.
Ne poslušah Bajagu (...Poneo sam gromobrane,
ako bude oluja i grad - "Daljina dim i prašina") ili ukratko - Dođoh, videh, pokisoh!
Priznajem bio sam na nekoliko koncerata Bajage i Instruktora, kao na primer prvom u Domu Sindikata (u vreme prvog albuma Pozitivna Geografija), na čuvenom kišnom koncertu na Tašmajdanu (u vreme drugog albuma Sa druge strane jastuka), u Sava centru (na drugom od tri uzastopna koncerta 2009. godine) i sinoć na ovom kalemegdanskom.
Daklem, vrućina i neopisiva gužva ali svi raspoloženi u očekivanju Momčila Bajagića i njegove grupe.
Kao uvertira u glavni koncert večeri nastupili su Sharks, Snakes & Planes, Eva Braun i Bombaj štampa.
Na koncertu su bile prisutne i televizijske kamere, a stvari su postale sumnjive kada su kamermani počeli da ih prekrivaju raznim ciradama i sličnim pokrivačima.U daljini se videlo neko sevanje, ali je moglo i da prodje kao light show, pa nisam baš mnogo obratio pažnju na to.
Tačno u pola deset, na scenu su izašli Instruktori predvođeni Bajagom. Umesto da odmah đipi sa nekom bržom pesmom, on je, kao pravi šmeker, krenuo polako sa "442 do Beograda", a onda ubrzao sa "Red i Mir". U publici je nastalo opšte veselje koje nije pomućeno ni nagoveštajem padavina posle numere "Od bižuterije do ćilibara".
Na "Godine prolaze" svi smo pevali, a Bajaga je izjavio da je predivno svirati pred svojom beogradskom publikom, i pozdravio fanove koji su došli iz svih bivših jugoslovenskih republika, kao i iz Rumunije i Bugarske. "Ako treba da je kraj" sa novog albuma Daljina, dim i prašina već se odomaćila kod publike, a Bajaga je veštim izborom pesama održavao odličnu atmosferu. Instruktori su standardno bili muzičari bez mane.
"Verujem, ne verujem" je bila ponovna opomena na političku situaciju kao i nekad. "Gore dole" je bila prava dvosmislena pesma za zabavu, "Lepa Janja", predivnog raspevanog refrena, bila je melem za uši, a "Suza" sentiš za zaljubljene.Posle pesama "Ljubav iza nas" i "Grad", svoje vreme je dobio i Žika Milenković koji je iskoristio da otpeva pesmu grupe Babe"Ko me tero" a zatim pozvao na binu još dvojicu svojih imenjaka, Žiku Jelića (YU Grupa) i Žiku Todorovića (Disciplina kičme i EKV). Zajedno su izveli "Život je nekad siv, nekad žut". Zatim je usledila "Vesela pesma" a tokom izvođenja numere "Vreme", sa novog albuma Daljina, dim i prašina, ponovo grmi, seva i kreće umerena kiša.
Skllonio sam se ispod krošnje obližnjeg drveta (a u glavi odzvanjaju očeve reči...ne sine ispod drveta kad grmi!) i tu pevam "Bademi i so". Posle još jedne pesme sa novog albuma, Bajaga najavljuje Sašu LošićaLošu s kojim peva pesmu "A ti se nećeš vratiti", poznatu numeru iz serije "Vratiće se rode" – no nažalost dolazi do neke greške u tonu pa nisamo dobro čuli ovo izvođenje.
Zatim nastupa "teška artiljerija" - "220 u voltima", "Plavi safir" i "Ti se ljubiš". Kiša ponovo pada, a Bajaga neumorno niže pesme "Tišina", "Tamara" i "Moji su drugovi".
Tada kreće prolom oblaka i opšta bežanija publike sa mesta događaja. No, ništa nam nije pomoglo, predalek je put do prvih taksija i gradskog prevoza. Kompletna publika biva okupana kišom do gole kože, na to se nadovezuje i neki, ničim izazvan vetrić koji lepi mokru odeću za telo tako da nastaje totalni kolaps. U daljini čujem da Bajaga nešto govori onim najhrabrijim koji su ostali...
Na kraju svega može se reći da je muzika bila besprekorna, izuzetna atmosfera, svetlo, dobar razglas, raspoložena publika. Šteta što je ova kiša morala da sve pokvari. Ipak ovo je događaj za pamćenje i prepričavanje, a i to nije malo!
